Menopauza i hormonska terapija: Kako do kvalitetnijeg života i razbijanja mitova

U vremenu kada se o menopauzi kod nas ili ćuti, ili se priča sa podsmehom i nerazumevanjem, jedna odluka može dramatično promeniti tok vašeg života. Da li ste primećivale kako se u neposrednom okruženju žene kunu da nemaju nikakvih tegoba, dok istovremeno bukvalno izgaraju u sopstvenoj koži, pripisujući sve drugačijim razlozima - samo ne prirodnom procesu tranzicije? Ova pojava je toliko česta da se gotovo podrazumeva. Međutim, ako ste ikada poželele da čujete iskren razgovor bez foliranja na temu kvalitetnijeg života tokom menopauze, na pravom ste mestu.

Postoji jedna ogromna razlika između toga šta o hormonskoj terapiji misle žene i lekari na zapadu, i onoga što je uvriženo mišljenje u našoj sredini. Dok se kod nas i među stručnim licima često mogu čuti izrazito negativni stavovi prema bilo kakvim hormonskim nadomestcima, iskustva brojnih žena koje žive van granica naše zemlje govore potpuno drugačiju priču. One mahom uzimaju terapiju, imaju bolji kvalitet života, a noviji preparati efikasno smanjuju rizik. Suština je u individualnom pristupu: nadomestci se daju u pravoj dozi, prilagođenoj individualnoj potrebi, a novija istraživanja pokazuju da primena ovih preparata nije ni približno tako rizična kako se decenijama tvrdilo, posebno kada govorimo o lokalno primenjenim estrogenskim kremama.

Filozofija koja polako, ali sigurno, osvaja svet glasi: „Ja sam da se živi koliko-toliko kvalitetno. Uostalom, svaki lek ima svoju nus pojavu, pa ih ipak uzimamo. I lekovi za srce i pritisak produžuju život, iako nisu bezazleni.“ Ovo nije samo puko razmišljanje, već egzistencijalna potreba da se odbaci nepotrebno mučeništvo.

Problem koji niko ne pominje naglas
Jedna od najvećih tajni koja se krije iza zatvorenih vrata ginekoloških ordinacija jeste bol. Ne bilo kakav bol, već onaj tihi, uporni, koji dolazi usled urogenitalne atrofije. Zamislite situaciju u kojoj odlazak na redovan godišnji pregled postaje trauma jer je sluzokoža toliko tanka i osetljiva da može doći do fizičkog povređivanja prilikom rutinskog uzimanja brisa. Kod žena koje nemaju seksualnog partnera, ovaj problem može proći potpuno neprimećeno godinama. One jednostavno žive sa nelagodom, peckanjem, osećajem žarenja posle mokrenja, ne shvatajući da su sve to direktne posledice pada estrogena. Sluznica postaje suva, kisela mokraća je dodatno iritira, a koža postaje sklona crvenilu i mikropovredama. Priroda se, nažalost, u ovom slučaju ne pobrine uvek za sve, i tu na scenu stupa pitanje upotrebe lokalnih hormonskih vaginaleta.

„Ne znam ni sama. Ne verujem da razne biljne kremice mogu pomoći u njenom slučaju, već samo hormonske. Mada, i te vaginalete mogu da izazovu neke nus pojave, tipa peckanje. Ali sa druge strane, da li je bolje trpeti agoniju pri svakom godišnjem pregledu i rizikovati povređivanje i krvarenje?“

Ovo je dilema sa kojom se suočavaju hiljade žena. Na stranim forumima posvećenim isključivo menopauzi, žene otvoreno priznaju da im je seksualni odnos postao toliko bolan da su se na kraju ipak odlučile za hormonske vaginalete. Ističu da im ništa drugo nije pomoglo. Iako postoji strah od nus pojava, kontinuirane kontrole i pravilno doziranje mogu značajno umanjiti rizike. Kod nas, međutim, žene nerado pričaju o ovim stvarima. Podrazumeva se da su one koje postavljaju pitanja na ovu temu 'smešne svojim vršnjakinjama', ali istina je da sve nas to čeka, i bolje je informisati se na vreme.

Mentalitet ćutanja i pogrešne dijagnoze
Naše društvo je specifično. Idemo iz krajnosti u krajnost. Neke žene potpuno negiraju da imaju problema, dok se druge 'vade' na menopauzu za svaku sitnicu. Jedne se povlače kao da je život prošao, druge se uvlače u ćerkinu garderobu, ubedljive da se bore protiv vremena minicama i drečavim bojama. A istina je, kao i uvek, negde na sredini. Prava tragedija leži u stavu pojedinih lekara. Nije redak slučaj da žena koja se požali na depresiju, valunge ili pad libida dobije odgovor da 'nema leka za tu pohotu' ili da je jednostavno dosadno žensko stvorenje koje ne prihvata godine. Takvi komentari, nažalost, nisu izuzetak. „Čula sam komentar ginekologa o pacijentkinji koja je tek izašla, a koja se žalila na depru i valunge. Bukvalno je rekao da nema leka za tu ženu. Bila sam zgrožena“, ispovest je jedne žene koja je odlučila da lekara potraži na drugom mestu.

Problem je što se u ovim slučajevima često preporučuju isključivo skupi suplementi za koje lekar ima benefite od distribucije, dok se o pravim hormonskim rešenjima ne želi ni razgovarati. A šta kada žena u najboljim godinama dođe i požali se na smanjenu seksualnu želju? Kakav bi tek odgovor dobila? Verovatno bi je proglasili histeričnom. Zato je ključno shvatiti da ginekolog, iako važan, nije uvek i jedina adresa za ove tegobe.

Endokrinolog kao spas: Razlika između lečenja i muke
Mnogo puta smo čule priču da je hormonska terapija opasna. Ali da li ste znale da postoji suštinska razlika između terapije koju prepiše ginekolog 'odokativno' i one koju detaljno postavi endokrinolog? Ginekolozi se bave organima, ali hormonsku ravnotežu, uključujući i one polne, najbolje razumeju endokrinolozi. Apsolutno je beskorisno, a ponekad i opasno, tražiti sofisticiranu hormonsku terapiju od lekara koji u toj oblasti ne može da odredi šta je od mora preparata najadekvatnije za konkretnu ženu.

Uključivanjem bilo čega što im prvo padne na pamet može se napraviti mnogo više štete nego koristi. Razlika od jednog do drugog leka je ogromna. Samo detaljno ispitivanje hormonskog statusa kod endokrinologa može dati prave smernice koji lek konkretno nekome odgovara. I ne, nije u pitanju samo 'jedna analiza'. To su temeljne analize hormona po tačno određenim danima ciklusa (drugi, peti, jedanaesti, dvadesetprvi dan), a nekada i praćenje nivoa prolaktina u različitim satima.

Kada se ovo uradi kako treba, efekat je neverovatan. Žene koje godinama koriste pravilno doziranu terapiju (bilo da su to tablete, flasteri ili gelovi, imena poput onih poznatih preparata koji sadrže estradiol i progesteron) ne znaju šta su valunzi, nemaju problema sa vaginalnom suvoćom, libido im je na zavidnom nivou, a menstruacija uredna poput sata. Što je još važnije, dugoročni benefiti su neprocenjivi: nema traga od osteoporoze, nema povišenog pritiska, nema promena na krvnim sudovima, nema plaka ni suženja. Činjenica je da manjak polnih hormona mnogo više pogađa srce i krvne sudove nego što smo spremni da priznamo.

Naravno, preduslov za sve ovo jeste da je žena ginekološki zdrava i da nema bilo kakvih promena na dojkama, koje se redovno moraju pratiti.

Prirodni put: Ishrana, vežbe i fitoestrogeni
Šta je sa onima koje ne žele ili ne smeju da koriste hormonsku terapiju? Tu na scenu stupa moć prirode, ali i disciplina. Ishrana prilagođena našem uzrastu nije fraza. To podrazumeva izbacivanje prostih šećera, smanjenje unosa masti, i maksimalno korišćenje sezonskog povrća. Spanać, na primer, kralj povrća, najbolje je spremati na mleku, ali ga nikako ne kombinovati sa jajima jer otežava resorpciju gvožđa. Brokoli je neprikosnoveni lek zbog prevencije osteoporoze i bogatstva vitaminima i mineralima.

Tu su i čuveni fitoestrogeni. Preparati na bazi crvene deteline, maca u prahu, kapsule noćurka, i laneno seme. Da bi se iz lanenog semena dobio fitoestrogen, ono mora biti mleveno, jer mu je opna tvrda. Tri supene kašike mlevenog semena dnevno su alternativa za estrogen. Tu su i čajevi: matičnjak za smirenje, kantarion za bolje raspoloženje i sladić (slatki koren) koji se pokazao kao odličan pomagač u ovom periodu. Ne zaboravimo ni tibetansko disanje za opuštanje, jogu, pilates, i brzu šetnju.

„Počela sam sa pilatesom, imala sam neke vrtoglavice i mnogo sam zaboravljala. Mogu vam reći da ima uticaja jer se mnogo lepše i lakše osećam posle tih jednosatnih vežbi. Ujutru koristim kombinaciju semenki i cimeta, suncokretovo, laneno, bundevino seme i susam. Samleveno, pomešano sa malo jogurta. Ne moram ni da doručkujem, jer me zasiti.“

Međutim, važno je biti realan. Ako su valunzi nepodnošljivi, ako nesanica traje danima, a depresija vas odvaja od sveta, ishrana i čajevi često nisu dovoljni. Nije sramota posegnuti za hemijom, kako to neki nazivaju. Nije sramota otići kod psihijatra i porazgovarati, bez straha da ćete biti etiketirani. Jedna mudra žena je zapisala: „Ja ne pušim, zdravo se hranim, krećem se dosta i pijem sve moguće i nemoguće biljne preparate, pa sam opet kao da me neko udario mokrom čarapom.“ Dakle, to je dokaz da je nekada hemija mozga toliko pogođena padom hormona da je stručna pomoć neophodna.

Bioidentični hormoni i slatki krompir
U svetu se sve više priča o bioidentičnim hormonima. To su hormoni proizvedeni u laboratoriji koji su po molekularnoj strukturi identični onima koje proizvodi naše telo. Naše telo ih 'prepoznaje' i može ih pravilno iskoristiti, za razliku od nekih sintetičkih hormona. Iako su kod nas još uvek nedovoljno zastupljeni, sve je više žena koje se raspituju o njima. Pre upotrebe, neophodne su detaljne analize (krv, masti, šećer, kortizol, hormoni štitne žlezde), a cena takve terapije se kreće oko 50-70 evra mesečno.

Za one koje traže isključivo prirodne izvore, tu je i batat, poznat kao slatki krompir. Ova namirnica je prava riznica fitoestrogena. Bogata je beta karotenom i vitaminom E. Kažu da 200 grama batata daje istu količinu beta karotena kao i 5 kilograma brokolija. Šta je zapravo slatki krompir? To je krtola prijatnog slatkastog ukusa, koja se može kuvati, pržiti ili mleti u brašno. Nema nikakve veze sa klasičnim krompirom, ali je idealna za žene u menopauzi zbog niskog glikemijskog indeksa i zaštite organizma od srčanih tegoba.

Rak grlića materice i epidemija ćutanja
Dok raspravljamo o hormonima, ne smemo zaboraviti osnovu: redovne kontrole. Ne postoji apsolutno nikakvo opravdanje za izostanak sa ginekološkog pregleda 13 godina. Koliko god neki pregled bio traumatičan, posledice zanemarivanja mogu biti fatalne. Živimo u naciji sa epidemijom raka grlića materice, gde je prosek tri puta veći od evropskog. Ideja da se Papa test radi na tri godine je za rizične grupe apsolutno neprihvatljiva. Danas je dokazano da je testiranje na HPV virus daleko sigurnije i logičnije uvesti ga kao rutinski test. „Od momenta kad mi je Papa bio druga grupa, do momenta kada sam imala dijagnozu raka, prošlo je ravno dve i po godine. Zamislite da nisam otišla na vreme na pregled.“ Ove reči bi trebalo da nam se urežu u pamćenje.

Život ide dalje
I pored svih tegoba, valunga, suvoće i nervoze, menopauza donosi i jednu neverovatnu slobodu. Slobodu od straha od neželjene trudnoće, slobodu da se konačno okrenemo sebi. Mnoge žene priznaju da nikada u životu nisu bile raspoloženije za seks nego sada, da orgazam doživljavaju snažnije i duže, i da je to verovatno kombinacija rasterećenosti od briga i hormonskog balansa. „Možda je to rasterećenost od straha, možda su odrasla deca, ali nikad nisam bila bolje“, kaže jedna od njih.

Dolazak unuka je takođe lek za dušu. Ta nova uloga bake ispunjava prazninu i daje novi smisao. „Gledam snajku kako se menja, ulazi u 9. mesec. Jedva čekam da ta mala princeza dođe i da me zaokupi. Mislim da tada neću imati vremena za valunge i ostale klimakterične zavrzlame.“ Čak i kad nam telo pokazuje znake umora, duh može ostati mlad. „Kad počnete da se mazite i ljuskate, sve se zaboravi.“

Verovatno ste i same doživele ili ste čule za slučajeve gde su žene u ovom periodu postajale plačljive, razdražljive, sklone sukobima, a onda se povlačile u sebe, nesposobne da sastave dve rečenice a da ne briznu u plač. To nije karakter, to je biohemija. I zato je toliko važno ponavljati: ne treba da ćutimo i ne treba da se osamimo u svojim problemima, već da razgovaramo i pomažemo jedna drugoj.

Zaključak: Vi ste na prvom mestu
Na kraju, sve se svodi na jednu jednostavnu istinu: mi same donosimo odluke o svom telu. Bilo da ste se odlučile za biljne preparate, za kompletnu hormonsku terapiju kod endokrinologa, ili za kombinaciju vežbi i zdrave ishrane, ključ je u informisanosti. Ne dozvolite da vam nečiji zastareli stavovi, bilo da su iz okoline ili lekarske ordinacije, unište kvalitet života.

Normalno je i neminovno da osetimo promene, ali one ne moraju biti paklene. „Nisam znala da je moj problem lako rešiv. Samo su hteli da mi odstrane matericu, niko nije gledao hormone. A onda sam slučajno došla kod endokrinologa i shvatila da moji jajnici više ne luče hormone. Nadoknada je vratila moj život u svakom pogledu.“

Setite se, hormoni nisu bauk. To su materije koje su nas štitile ceo život. Kada ih više nema, nastaje haos. Naš zadatak je da u tom haosu zapalimo svetlo. Bilo da je to kroz čaj od matičnjaka, kapsule cimifema, trening snage, ili kroz dobro odmerenu hormonsku injekciju, svaka od nas ima pravo na kvalitetniji život. Jer, kako reče jedna mudra žena: „Zaslužile smo. Podigle smo decu, vredno radile. Sada je vreme za nas. Ne damo se i ne predajemo se.“

Razgovarajte sa svojim lekarom, tražite uput za endokrinologa, uradite detaljne analize. Ako vam je potrebna podrška, znajte da niste same. Sigurno postoji još neko u vašoj okolini koja prolazi kroz isto, samo nema hrabrosti da progovori. Budite ta koja će prva reći: „I ja se tako osećam. Hajde da nađemo rešenje zajedno.“ Jer, nisu nas pobedili ni teži životni izazovi, pa neće ni jedan klimaks.